WeBible

И Јосафат имајући велико благо и славу опријатељи се с Ахавом.

И послије неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који бијаше с њим, и наговараше га да пође на Рамот Галадски.

И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудину: хоћеш ли ићи са мном на Рамот Галадски? А он рече: ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.

Још рече Јосафат цару Израиљеву: питај данас шта ће Господ рећи.

Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: иди, јер ће га Господ дати у руке цару.

А Јосафат рече: има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?

А цар рече Јосафату: има још један човјек преко којег бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: нека цар не говори тако.

Тада цар Израиљев дозва једнога дворанина, и рече му: брже доведи Михеју сина Јемлина.

А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сјеђаху сваки на свом пријестолу обучени у царске хаљине, сјеђаху на пољани код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.

И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: овако вели Господ: овијем ћеш бити Сирце докле их не истријебиш.

Тако и сви пророци пророковаху говорећи: иди на Рамот Галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке.

А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: ево пророци проричу сви једнијем гласом добро цару; нека и твоја ријеч буде као њихова, и говори добро.

А Михеја рече: тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој.

И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! хоћемо ли ићи на војску на Рамот Галадски, или ћу се оканити? А он рече: идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.

А цар му рече: колико ћу те пута заклањати да ми не говориш него истину у име Господње?

Тада рече: видио сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.

Тада рече цар Израиљев Јосафату: нијесам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?

А Михеја рече: зато чујте ријеч Господњу: видјех Господа гдје сједи на пријестолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с лијеве стране;

И Господ рече: ко ће преварити Ахава цара Израиљева да отиде и падне код Рамота Галадскога? Још рече: један рече ово а други оно.

Тада изиде један дух, и ставши пред Господа рече: ја ћу га преварити. А Господ му рече: како?

Одговори: изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свијех пророка његовијех. А Господ му рече: преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.

Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тијем пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.

Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?

А Михеја му рече: ето, видјећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клијет да се сакријеш.

Тада цар Израиљев рече: ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповједнику градском и к Јоасу сину цареву.

И реците им: овако вели цар: метните овога у тамницу, а дајите му по мало хљеба и по мало воде докле се не вратим у миру.

А Михеја рече: ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: чујте сви народи.

И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудинијем на Рамот Галадски.

И рече цар Израиљев Јосафату: ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одијело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.

А цар Сирски заповједи војводама од кола својих говорећи: не ударајте ни на малога ни на великога, него на сама цара Израиљева.

А кад војводе од кола видјеше Јосафата, рекоше: то је цар Израиљев. И окренуше се на њ да га ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега.

Јер видјевши војводе од кола да није цар Израиљев, отступише од њега.

А један застријели из лука нагоном и устријели цара Израиљева гдје спуча оклоп. А он рече својему возачу: савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.

И бој би жесток онога дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умрије о сунчаном заходу.